Bivši udomitelj ozlijeđene djevojčice slomio se pred kamerom: Da sam znao, nikad je ne bih pustio!

''Pa dijete vam je to, pa to je anđeo mali, dijete normalno, dijete zdravo, pravo, ma nema, ne može se zamisliti, razumijete me'', prepričava udomitelj o ponašanju djevojčice kada je on skrbio za nju.

Roditelji su je posjećivali koliko su mogli, kaže. Korona virus je kasnije krenuo.

''Dolazili su oni, majka kao majka, ona je zaplakala za dijete. Tata, on je kao drvo bio, onda smo mi njega tjerali, pa de malo s djetetom se igraj, pa ja imam 50 godina pa se igram s njima svima, oni skaču po meni, nema što ne rade. Mi smo ga molili, daj, daj! Eto i onda se malo opustio, krenuo i on. Pridobili su ju, nekako su ju pridobili. Za Svisvete su ju odveli i gotovo. Čuli smo se odmah nakon dva do tri dana, je malo, kaže, plakala, malo je bilo ovoga, onoga, ali kao smirilo se sve i stalno su govorili ''smirilo se, smirilo se''.

Vidjeli smo se jednom preko videopoziva, tak malo smo nešto i pričali. Oni bi većinom, mi smo zvali, njima je mobitel ili isključen ili nemaju mobitela, nemaju Skypea, nemaju, šta da ja znam. Nit imaju bona'', prepričava.

Želja mu je da je zagrli i nikada više ne pusti iz naručja.

''A joj...Kad bi ju zagrlio ne bi ju pustio više nikad. Joj. Ne bi ju pustio nikad više da sam znao. Ja sam se sakrio kad su ju odvodili. Ja sam se sakrio, nisam ju mogao gledati kad su ju odvodili, oni su rekli da ona mora ići i gotovo, ja nisam mogao, ona bi i mene gledala, ona ne bi otišla, ja sam se morao sakriti, i supruga. Samo da nas ne vidi. Da bude djetetu najlakše, kad već mora, reko, da joj bude što lakše'', s tugom se prisjeća udomitelj.